Šta je CCR u ronjenju?

CCR (closed-circuit rebreather), kod naših ronilaca najčešće ribrider (sreće se i rebrider), jeste aparat sa zatvorenim krugom disanja: gas koji izdahnete ne odlazi u vodu, već kruži kroz petlju. Hemijski filter (skraber) vezuje ugljen-dioksid, mala boca čistog kiseonika nadoknađuje ono što telo potroši, a fleksibilne vreće za disanje omogućavaju prirodan udah i izdah. Druga boca sadrži diluent, vazduh ili trimiks, koji održava zapreminu petlje na dubini. Parcijalni pritisak kiseonika (PPO2) drži se na zadatoj vrednosti, takozvanom setpointu.

Zašto ronioci prelaze na zatvoreni krug?

• Potrošnja gasa. Na otvorenom krugu svaki izdah odlazi u vodu i potrošnja raste sa dubinom. CCR troši istu, minimalnu količinu kiseonika na 6 i na 60 metara.
• Tišina. Bez mehurova ribe prilaze bliže, a u olupini ili pećini ništa ne pada sa tavanice i ne diže mulj.
• Udobnost. Gas se vraća topao i vlažan, pa na dugim zaronima manje gubite toplotu i tečnost.
• Dekompresija. Stalan PPO2 znači manje rastvorenog inertnog gasa, dakle kraću dekompresiju.

Koja je razlika između eCCR i mCCR?

Kod eCCR-a elektronika očitava senzore kiseonika i preko solenoidnog ventila sama ubrizgava kiseonik do setpointa. Manje posla za ronioca, ali i elektronski otkazi: senzorima se ne veruje slepo, već se proveravaju. Kod mCCR-a kiseonik stalno dotiče u petlju nešto sporije nego što ga telo troši, a ronilac prati PPO2 i ručno dodaje ostatak. Više posla, ali je čovek po samoj konstrukciji stalno u kontrolnoj petlji. U oba slučaja poslednja kontrola je ronilac, ne mašina. Poluzatvoreni SCCR je srodna konstrukcija koja deo gasa ipak ispušta.

Koliko je ronjenje na CCR-u rizično?

Petlja može delovati sasvim normalno i kada je gas u njoj pogrešan. Hipoksija gasi svest bez upozorenja, hiperoksija izaziva grčeve, a istrošen skraber pušta ugljen-dioksid da raste (hiperkapnija). Zato CCR zahteva obuku za konkretan uređaj, ček-liste pre zarona, proveru senzora i disciplinovano praćenje PPO2 tokom celog zarona.